Naučnici su po prvi put uspostavili molekularnu vezu između šećera u krvi i Alchajmerove bolesti, koji su pokazali da višak glukoze oštećuje vitalni enzim uključen u odgovor na upalu u ranim fazama Alchajmerove bolesti.
Nenormalno visok nivo šećera u krvi, ili hiperglikemija, dobro je poznat kao karakteristika dijabetesa i gojaznosti, ali je njegova veza s Alchajmerovom bolešću manje poznata.
Pacijenti sa dijabetesom imaju povećan rizik od razvoja Alchajmerove bolesti u poređenju sa zdravim osobama. Kod Alchajmerove bolesti abnormalni proteini se agregiraju i formiraju plakove i zapetljane u mozgu koji progresivno oštećuju mozak i dovode do ozbiljnog kognitivnog pada.
Naučnici su već znali da glukoza i njeni produkti razgradnje mogu oštetiti proteine u ćelijama putem reakcije zvane glikacija, ali specifična molekularna veza između glukoze i Alchajmerove bolesti nije shvaćena.
Ali sada su naučnici sa Odsjeka za biologiju i biohemiju, hemiju i farmaciju i farmakologiju Univerziteta u Bathu, koji rade sa kolegama u Wolfson centru za bolesti povezanih sa starenjem, King's College London, otkrili tu vezu.
Proučavajući uzorke mozga ljudi sa i bez Alchajmerove bolesti koristeći osetljivu tehniku za otkrivanje glikacije, tim je otkrio da u ranim fazama Alchajmerove glikacije oštećuje enzim koji se zove MIF (faktor inhibicije migracije makrofaga) koji igra ulogu u imunološki odgovor i regulacija inzulina.
MIF je uključen u odgovor moždanih ćelija zvanih glija na nakupljanje abnormalnih proteina u mozgu tokom Alchajmerove bolesti, a istraživači vjeruju da bi inhibicija i smanjenje aktivnosti MIF-a uzrokovane glikacijom mogla biti 'povratak' tačka u progresiji bolesti. Čini se da kako Alchajmerova bolest napreduje, glikacija ovih enzima se povećava.
Studija je objavljena u časopisu Scientific Reports.
Profesor Jean van den Elsen, sa Odsjeka za biologiju i biohemiju Univerziteta u Bathu, rekao je: Pokazali smo da je ovaj enzim već modificiran glukozom u mozgu pojedinaca u ranim fazama Alchajmerove bolesti. Sada istražujemo možemo li otkriti slične promjene u krvi.
Normalno bi MIF bio dio imunološkog odgovora na nakupljanje abnormalnih proteina u mozgu, a mi mislimo da bi to moglo biti prekretnica, budući da oštećenje šećera smanjuje neke MIF funkcije i potpuno inhibira druge omogućava razvoj Alchajmerove bolesti.
Dr Rob Williams, također s Odsjeka za biologiju i biohemiju, dodao je: Znajući da će ovo biti od vitalnog značaja za razvoj hronologije kako Alchajmerova bolest napreduje i nadamo se da će nam pomoći da identifikujemo one koji su u riziku od Alchajmerove bolesti i dovesti do novih tretmane ili načine prevencije bolesti.
Dr Omar Kassaar, sa Univerziteta u Bathu, dodao je: "Dobro je poznato da je višak šećera loš za nas kada je u pitanju dijabetes i gojaznost, ali ova potencijalna veza s Alchajmerovom bolešću je još jedan razlog da bismo trebali kontrolirati unos šećera u našoj ishrani."
Globalno ima oko 50 miliona ljudi sa Alchajmerovom bolešću, a predviđa se da će ova brojka porasti na više od 125 miliona do 2050. Globalna društvena cena bolesti se kreće u stotinama milijardi dolara pored medicinske nege pacijentima je potrebna društvena nega zbog kognitivnih efekata bolesti.
Studiju je finansirao Dunhill Medical Trust. Ljudsko moždano tkivo za ovu studiju obezbeđeno je kroz Brains for Dementia Research, zajedničku inicijativu između Alzheimerovog društva i Alchajmerovog istraživanja UK u saradnji sa Savetom za medicinska istraživanja.
