Za mnoge ljude sa uznapredovalom srčanom insuficijencijom, transplantacija srca može biti jedina nada. Ali čekanje da dođe donorsko srce je trka s vremenom. Pacijenti koji ostanu aktivni i psihološki u dobroj formi mogu značajno povećati svoje šanse da prežive ovaj period. Anksiozni, depresivni i pasivni pacijenti, s druge strane, izlažu se riziku daljeg ozbiljnog pogoršanja sposobnosti njihovog srca da funkcioniše.
Ovo je ono što su zdravstveni psiholozi sa univerziteta u Luksemburgu, Majncu i San Francisku otkrili u studiji sprovedenoj pod rukovodstvom dr Heike Spaderne sa Univerziteta Wuppertal i prof. Dr Gerdi Weidner, Državni univerzitet u San Francisku, u saradnji sa Eurotransplant International Foundation iz Leidena. Studija je nedavno objavljena u naučnom časopisu He alth Psychology.
Oko 15 miliona ljudi u Evropi i 5,7 miliona u Sjedinjenim Američkim Državama pati od srčane insuficijencije, uz trend porasta i liste čekanja za transplantaciju sve duže. U novoj studiji, objavljenoj ovog mjeseca u časopisu He alth Psychology, istraživači ispituju podatke više od 200 evropskih ambulantnih pacijenata na listi čekanja. Kako se pokazalo, fizički aktivni i nedepresivni pacijenti imali su znatno veće šanse da prežive period čekanja, i to bez obzira na težinu bolesti.
"Iz straha od naprezanja bolesnog srca, mnogi pacijenti jedva da se vježbaju, više ne učestvuju u svakodnevnim aktivnostima ili kućnim poslovima i potpuno se povlače. Rezultat je izolacija, depresija i dalje pogoršanje njihovog fizičkog stanja, prava silazna spirala“, objašnjava prof. dr Klaus Vögele, zdravstveni psiholog sa Univerziteta u Luksemburgu i jedan od autora studije.
Naučnici stoga preporučuju psihološko savjetovanje kako bi pomogli pacijentima da povećaju svoju svakodnevnu fizičku aktivnost i smanje simptome depresije kako bi prevladali svoje strahove i ostali aktivni, čime se povećavaju njihove šanse za preživljavanje dok se ne pronađe srce donora..
Veza na sažetak na:
